У Музеју Херцеговине у Требињу отворена је изложба фотографија аутора Јосипа Вебера, организована поводом јубилеја 120 година жељезнице на овом подручју.
ОБЈАВЉЕНО: 20.10.2021.
У Музеју Херцеговине у Требињу у петак 15. октобра отворена је изложба фотографија „120 година жељезнице у Требињу, Боки Которској и околини“, аутора Јосипа Вебера.
Поред представника Жељезница Србије, Жељезница Републике Српске, Жељезничког превоза Црне Горе и Одржавања жељезничких возних средстава из Подгорице, церемонији отварања су присуствовали и представници Општина Требиње и Херцег Нови, грађани Требиња, као и представници медија.
У име црногорских жељезничких компанија присутне је поздравио Др Трипко Драганић предсједник Одбора директора "Одржавања жељезничких возних средстава" из Подгорице. Он је истакао да је жељезница веома важан и комплексан систем. Да улагањем у њу цјелокупно друштво може имати само бољитак, како кроз развијање привреде тако и у зближавању и повезивању људи. Жељезница је Црној Гори донела велики просперитет и омогућила бржи развој. Поновно повезивање ових крајева жељезницом створили би се услови за повратак не само људи већ и многих фабрика и индустрија које су у овим крајевима успјешно радиле до не тако давно.
Аутор изложбе, господин Јосип Вебер је фотографије које су постављене на овој изложби прикупљао током вишедеценијског рада на терену. Он је фотографије сакупио обилазећи протеклих неколико десетина година жељезничке музеје у Београду, Загребу, Љубљани, Бечу, Будимпешти и Нирнбергу, као и од љубитеља жељезнице и ентузијаста из Словеније, Аустрије и Немачке настале педесетих, шездесетих и седамдестих година прошлог вијека.
Прва жељезничка композиција са високим Аустроугарским државним званицама дошла је у Требиње 16. јула 1901. године из правца Мостара и Габеле. Истог дана жељезница је стигла и у Зеленику у Боки Которској, а седам година касније 1908. године у саобраћај је пуштена прва црногорска пруга уског колосијека Бар – Вирпазар. Овај догађај је био од немерљиво великог значаја јер је цио овај регион тада био повезан преко Сарајева и Босанског Брода односно Славонског Брода са мрежом пруга широм Европе. Услиједио је снажан свеобухватни развој цијелог региона, а самим тим почео је и развој туризма. Возови су до Боке Которске саобраћали све до 29. јуна 1968. године. Осам година касније укунут је саобраћај и на прузи од Чапљине кроз Попово поље за Дубровник и Требиње.
Ипак пруга уског колосијека није остала заборављена, а на многим трасама ускоколосјечних пруга кроз Херцеговину данас су бициклистичке стазе и шеталишта.
У Херцег Новом недавно је обновљен и стари жељезнички тунел између Мељина и Зеленике који је данас проходан и кроз њега пролази пјешачко-бициклистичка стаза. Сачуване су и станичне зграде у Зеленики и Херцег Новом као и лијеп жељезнички мост близу зеленичке луке. На иницијативу љубитеља железнице, НВО “Синергија” и уз помоћ Општине Херцег Нови од љетос се на траси пруге у близини тунела, налази и музејски вагон у којем је кафе-галерија и који представља јединствену туристичку атракцију у Црној Гори.
Ове историјске фотографије свједоче о труду напорима и визијама прошлих генерација који су са малтене без механизације извели невјероватне грађевинске подухвате и изградили пругу на веома захтјевној конфигурацији терена. Оне су подсјетник да сви ми данас морамо још напорније радити и улагати у жељезнички систем прилагођавајући га потребама и захтјевима данашњице.
Изложба је отворена до 24. октобра 2021. године.